Prijateljstvo. Šta znači biti pravi prijatelj, imati pravog prijatelja? Šta znači biti tu za osobu i onda kada sama nema snage da bude tu za sebe? Šta znači imati iskren, čist odnos, biti potpuno svoj u tom odnosu, smejati se i plakati zajedno, suočavati se i potiskivati stvari zajedno? Šta znači prihvatiti nekog baš takvog kakav jeste i biti prihvaćen baš onakav kakav jesi? Svako ko je zaista imao pravog prijatelja zna koliko je to dvosmerna ulica, zna koliko je bitno raditi na tom odnosu, biti tu, razumeti, pokazati, slušati, prihvatati, prihvatati i samo prihvatati. Kao i svi, imala sam i ja svoje mračne dane, nedelje, mesece. Imala sam momente kada bih nesvesno zapostavljala ljude koji su uvek bili tu uz mene, koji su prihvatali tu Draganu kroz svaki period njenog sazrevanja, odrastanja, glupiranja. Koji su verovali u tu Draganu i kada sama nije verovala u sebe! Koji su bili moje Ajmo ? Ajmo! A ja u svemu tome sam jurila za tamo nekim “ bitnim “ figurama i odnosima koji bi trajali kao i letnji pljusak. Toliko sam silno želela da se dopadnem ljudima kojima ja nisam bila toliko bitna, da bih dobila potvrdu sopstvene vrednosti koju nikad nisam imala. Da bih se osećala prihvaćeno jer taj osećaj samoj sebi nikad nisam umela da pružim! A sa druge strane ljude koji su uvek bili tu za mene, podrazumevala! Koliko je to ružan osećaj kad te neko podrazumeva! Kad neko misli da ćeš uvek biti tu uprkos svemu! Znam koliko je bolno jer sam i sama osetila šta znači biti u toj situaciji… Šamar koji bih volela da je došao ranije je ipak stigao na adresu. Dugo mu je trebalo, jer je i meni dugo trebalo da krenem da prihvatam sebe, da volim sebe, da budem svesna ko sam i koliko vredim, da shvatim šta ja zapravo donosim za sto! I tako na tom putu prihvatanja, postala sam svesna šta od koga mogu da očekujem, ko je tu za kafu, za bleju, za provod, a ko je tu da bude “ Moj Verni Sančo Pansa, moj saborac i najbolji drug “ Zahvalna sam svakoj od tih lekcija, zahvalna sam svakom od tih osećaja koji su me terali da se osvestim, zahvalna sam svakoj osobi koja je bila deo mog puta a to više nije. Hvala Vam što ste me oblikovali u osobu koja sam danas. Ali što bi rekli da nije vas koji ste ostali uz mene do kraja, koji ste me bezuslovno prihvatali, razumeli, voleli baš takvu kakva jesam, koji ste sa mnom prošli sva moja neprihvatanja, bežanja od sebe, sve te osećaje krivice, tuge, besa, mržnje “Ovo slatko ne bi bilo na mom stolu “ Hvala vam što niste odustali od mene kad vam je to bilo mnogo lakše da uradite nego da me prihvatite.
