Koliko puta smo samo čuli da nam neko govori
“ Pusti “, a da pritom pojma nismo imali šta ta reč zapravo znači? Kako misliš da pustim taj bes, tu ljutnju, tu tugu? Kako misliš da pustim da taj neko ode iz mog života kao da do juče nije bio tu? Kako da se okrenem i odem? Kako to misliš??? U većini situacija nisam mogla da pustim, nisam znala kako, nisam razumela šta to zapravo znači! Dugo mi je trebalo da osvestim, da razumem i primenim blago koje ova reč nosi.
Kako preneti na papir toliko jednostavnu a opet toliko kompleksnu stvar? Šablona nema, definicije nema. U mom slučaju je to bio momenat kada mi ništa drugo nije preostajalo nego da pustim, da pustim tu kontrolu od koje mi je bilo muka, da pustim, da jednostavno budem tu, u momentu, gde više ništa nije bilo bitno, gde sam bila bitna samo ja i taj momenat. Gde više nije bilo bitno ni šta je bilo juče ni sta će biti sutra, ni šta će ko reći, osuditi…I šta je najgore što može da se desi ako pustimo tu kontrolu, ako se prepustimo momentu, ako pustimo? Onda to što nas muči prestaje da bude problem, kada ga prihvatimo, kada ga postanemo svesni onda tek možemo da ga pustimo i budemo slobodni. U tom momentu postajemo nezavisni od tog problema, postajemo posmatrači cele situacije iz nekog drugog ugla. Više nismo žrtve okolnosti, više ne učestvujemo u tom problemu, nego ga samo posmatramo.